Za sve je kriv kišobran.

Heej ljuuudii moji, i poneki vanzemaljaac ,emma se vratila i puna je snage.Sutra moram vam već najaviti novi post . (jel da da sam nekulturna ni pitati vas kako ste ncncnc evo sad ću ) ,paa gdje ste vi meni,šta ima,kako ste ? Eto ispoštovalaa sam vas,nadam se da će neko odgovoriti na ovo u komentar.Nego mislim moram vam reći da sutra, sutra je dan ,najbitniji dan ikada .4.4.2015. ja ne znam koliko ste upućeni u to da ja volim broj 4 ,ali evo sada narode JA VOOOOLIIM BROJ 4! I pa sad ,sutra radim ću da radim razne stvari,idem valjda do grada da se šišam i mislim uraditi drastične mjere ( zbog kojih ću kasnije fontanu suza isplakati ). Sad sam baš primjetila kako mi ovaj uvod ide. Najbolje je ovo "sutra radim ću da radim" ,samo zbog jedne stvari ovo neću brisati jer hoću da se zna koliko sam uzbuđena,i ne ovo nije planirano ,vjerujem da će biti još i još i još grešaka u ovom postu ,ali haaaaaajde,nemojte odmah da me kidnapujete.Sad planiram objasniti i ovo za kidnapovanje. Jeste ikada pomislili da biste mogli biti kidnapovani?

 Ja jesam,i to je grozan osjećaj ,ustvari,moram vam priznati.Ja ne volim ostajati sama negdje ,imam strah da bi me ko mogao ukrasti ,al bukvalno hahah xd. Znate dok smo manji da nas naši plaše time :"Ne idi tamo može te ko ukrasti."Ali izgleda da se ja toga pravila i sada držim.Mislim ,ja ne volim hodati sama po gradu,a danas sam to morala,kao muha bez glave sam bila ,i samo sam čekala da moj tajni 'špijun' koji me nikada nije mogao uloviti samo da me kidnapuje ,sada i kidnapuje.Moj grad jeste mali ,ali.... Ja računam na njega kao na velikog ahhaha xd .Ima ona izreka :" U malim flašicama je otrov." Izgleda da sam to napokon i shvatila. Ja znam da mnogi me neće shvatiti ,ali mnogo vas će me i shvatiti ,tako da ako budete sami sjetite se da i ja razmišljam isto kao vi.Sjećam se jednom da sam mislila da ću biti kidnapovana ,ali nisam .To je bilo kada sam se vraćala s folklora,mislim ja sam previše "dobra" da bih igrala folklor ,nemojte misliti sad da ja igram,ja samo gledam ,i pokušavam ne napraviti neki haos pri tome I sad ja sam čekala da moji dođu po mene ,kada odjednom u jednom praznom kiosku bila su dvojica momaka koji su se ganjali kišobranom.Ja i dan danas vjerujem da me taj kišobran koštao barem nekih 20 godina života.Ja čim sam čula vrištanje ,krenula sam od tog mjesta bez obzira šta se desilo... i znate šta se na kraju desilo ...Ništa bitno,samo,za sve je kriv taj kišobran.Šta vi kažete da li da tužim kišobran,ili ?

Ali ,opet da se ja vratim na ovaj prvi dio moje priče to jeste o mom današnjem preživljavanju.Mislim ja ,faktički nisam znala šta uraditi od sebe pa sam po cijelom gradu kružila kao kakav lešinar. I jedva sam stigla na autobus,samo da ste me vidjeli ,mislim da ste osjetili to što sam ja tad osjetila .Shvatili biste vi u kakvom belaju sam se nalazila . Pa  baš u 14:44 dođe spas,jer autobus je trebao krenuti 14:45 i samo ta minuta ,ta malecka minuta me dijelila da zakasnim na autobus, ali eto vidite ipak sam stigla. Vidite da je to znak te 3 četvorke ?Jedva čekam sutrašnji post ,da vam pišem o broju 4 . Ovaj sam samo došla da bi napravila kao neki uvod u taj o broju 4.I da oprostite što nisam nikome ovih dana komentarisala,ali ne stižem baš na laptop,ali evo pokušaću večeras ili sutra sve da posjetim <3

-voli vas emma <3
-ostanite mi nasmijani <3